Alergologija

Alergologija

Iako jedna od najmlađih medicinskih disciplina, alergologija kao nauka sve više dobija na značaju. Bavi se ispitivanjem preosetljivosti organizma i alergijama. Izazivači alergija takozvani alergeni mogu biti različite supstance koje kada dođu u kontakt sa organizmom izazivaju njegovu preosetljivost. Obzirom da je broj ovih alergena ogroman, jasno je da čovek može biti alergičan prakticno na bilo šta.Ta činjenica nam govori da se današnje moderno doba ne može ni zamisliti bez alergija i alergologije.

U Alfa Medic opštoj bolnici možete obaviti:

  • Pregled lekara subspecijaliste alergologije
  • Alergoloske kožne probe na inhalatorne i nutritivne alergene
  • Spirometrijsko ispitivanje
  • Kompletne laboratorijske analize

Alergologija je jedna od najmlađih disciplina u medicini. Alergijska oboljenja (astma, polenska kijavica, urtikarija) su poznate jako dugo, ali ali sam pojam alergije, terminilogija i antialergijski lekovi su otkriveni tek u 20. veku.

Alergologija i pored toga što je mlada nauka, ima sve veći značaj u medicini. Pre otkrića anafilaksije i alergije mnogi fenomeni u medicini su objašnjavani na drugačiji način. Tako se sve veći broj oboljenja u raznim oblastima medicine (interne, otorinolargilogije, dermatovenerologije, pedijatrije itd. ) ubraja u alergijske bolesti.

Alergeni su sve supstance koje izazivaju preosetljivost organizma.

Alergijskim reakcijama se smatraju reakcije koje ispunjavaju neki od uslova:

  • organizam reaguje drugačije na uneti alergen nego osobe kojima se ta supstanca prvi put unosi u organizam,
  • alergijske reakcije su strogo specifične, jer do njih dolazi samo u slučajevima ako u organizam prodre ta ista supstanca
  • alergijske reakcije ne zavise od hemijskog i farmakološkog dejstva supstancija već od njihove antigene moći da stvaraju antitela (npr. neka osoba uzima aspirin i sa većim dozama ovog leka oseća zujanje u ušima, muku i povraćanje – to se zove intoksikacija, ako se pak ove iste pojave jave i sa malim dozama aspirina to je onda intolerancija prema aspirinu.
  • da bi za jednu reakciju mogli pouzdano da kažemo da je alergijske prirode, potrebno je pored ostalog, dokazati postojanje antitela u organizmu (pasivnim prenošenjem kožnim probama i sl.). Početkom 20.veka (1926.g.) otkriveno je postojanje histamina u tkviima.

Alergeni mogu biti sve supstancije iz spoljnog sveta i razni sastojci organizma, koji su promenjeni pod dejstvom degenrativnih, zapaljivih ili nekih drugih procesa. Po svom sastavu alergeni su najčešće belančevine, mada se mogu i ugljeni hidrati ponašati kao alergeni. Među najčešće alergene spadaju: kućna prašina, posteljne stvari, plesan, bakterije, polen, dlake nekih životinja, jaja, mleko, čokolada, paradajz, riba, lekovi: penicilin, streptomicin, jod, serum, aspirin, piramidon, sulfonamidi, hloramfenikol.

Posle prodora alergena u organizam on stimuliše retikuloendotelni sistem da stvara antitela, koja zatim dospevaju do dela površine ćelija šoknog tkiva: sluzokože bronhija, nosa, creva ili kože. Tada je organizam senzibilisan. Ovaj period traje 2-3 nedelje i pri ponovnom prodoru alergena u već senzibilizan organizam dolazi do antigen-antitelo reakcije, tj. do oslobađanja toksičnih supstancija u povećanim količinama: histamina, acetilholina, bradikinina, serotonina itd.

Predispozicija alergije je pre svega nasleđe. Prema statističkim podacima nekih američkih autora, ako je majka alergičar i deca će to biti u 50% slučajeva, ako je otac onda je verovatnoća da deca budu alergična 25% a ako su oba roditelja onda je verovatnoća čak 75%.

Klinička slika alergisjkih reakcija se sastoji u napadima astme, kijanja, urtikarije itd. Alergijske bolesti imaju nagli početak i mogu biti praćenje teškim šokovima.

Potrebno je brzo se javiti lekaru, radi prevencije mogućih komplikacija.